Различите криминолошке теорије имају за циљ да објасне узроке, поводе и факторе криминалитета. Социопсихолошке теорије узроке криминалитета налазе у заједничком деловању социолошких и психолошких чинилаца (О социолошким и социопсихолошким теоријама у криминологији видети више у Игњатовић, 2006).

Једна од значајних криминолошких социопсихолошких  теорија је и теорија учења и имитације. Основе ове теорије можемо тражити у у учењу америчког психолога Алберта Бандуруа, који истиче да се свако понашање учи, било кроз директно искуство, било кроз посматрање (Димовски, 2019, стр. 60)  Ипак, творцем теорија учење и имитације у криминологији сматра се француски криминолог Габријел Тард. У свом раду он потпуно напушта антрополошко учење Ломброза тврдећи да је криминалитет друштвено, а не анатомско-морфолошки условљена појава. Узроке криминалитета треба тражити у друштву, а не у појединцу. У основи друштвених односа лежи имитација. Тард сматра да се имитација када је реч о криминалитету „манифестује у форми међусобног сукобљавања, преливања и смењивања моде и навике-злочин се јавља најпре као мода која прелази у навику-да се опонашање развија са тенденцијом сталног проширивања- људи из нижих друштвених слојева  опонашају оне из виших (Константиновић Вилић, Ристановић & Костић, 2012, стр. 292).

Иако је криминалитет друштвено условљен, Тард приликом формулисања ове теорихје узима у обзир и чињеницу да је имитација заснована на психичким функцијама пре свега навике и меморије.Психолошка оријентација је посебно уочљива у Тардовом учењу о типовима делинквената и о теорији о професионалном делинквенту. Криминално понашање криминалац учи кроз дружење са другим криминалцима стварајући и свој посебни језички варијетет- криминални арго.

Психолошка оријентација Тарда се уочава и кроз разматрање питања моралне одговорности. Учинилац је одговоран за извршено кривично дело само ако у његовој свести постоји сећање на моралне норме, ако је оно стабилно и прилагодјено средини у којој живи. Због споја психолошких и социолошких елемената ова теорија носи и назив социопсихолошка теорија.