Правничка академија Србије

УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА КРОЗ ПРИЗМУ ТЕОРИЈЕ УЧЕЊА И ИМИТАЦИЈЕ

usa new york state new york city crime scene barrier tape 160018693 5a6b3d46fa6bcc0037f411bb

Др Филип Мирић, научни сарадник, саветник председнице Правничке академије Србије

Различите криминолошке теорије имају за циљ да објасне узроке, поводе и факторе криминалитета. Социопсихолошке теорије узроке криминалитета налазе у заједничком деловању социолошких и психолошких чинилаца (О социолошким и социопсихолошким теоријама у криминологији видети више у Игњатовић, 2006).

Једна од значајних криминолошких социопсихолошких  теорија је и теорија учења и имитације. Основе ове теорије можемо тражити у у учењу америчког психолога Алберта Бандуруа, који истиче да се свако понашање учи, било кроз директно искуство, било кроз посматрање (Димовски, 2019, стр. 60)  Ипак, творцем теорија учење и имитације у криминологији сматра се француски криминолог Габријел Тард. У свом раду он потпуно напушта антрополошко учење Ломброза тврдећи да је криминалитет друштвено, а не анатомско-морфолошки условљена појава. Узроке криминалитета треба тражити у друштву, а не у појединцу. У основи друштвених односа лежи имитација. Тард сматра да се имитација када је реч о криминалитету „манифестује у форми међусобног сукобљавања, преливања и смењивања моде и навике-злочин се јавља најпре као мода која прелази у навику-да се опонашање развија са тенденцијом сталног проширивања- људи из нижих друштвених слојева  опонашају оне из виших (Константиновић Вилић, Ристановић & Костић, 2012, стр. 292).

Иако је криминалитет друштвено условљен, Тард приликом формулисања ове теорихје узима у обзир и чињеницу да је имитација заснована на психичким функцијама пре свега навике и меморије.Психолошка оријентација је посебно уочљива у Тардовом учењу о типовима делинквената и о теорији о професионалном делинквенту. Криминално понашање криминалац учи кроз дружење са другим криминалцима стварајући и свој посебни језички варијетет- криминални арго.

Психолошка оријентација Тарда се уочава и кроз разматрање питања моралне одговорности. Учинилац је одговоран за извршено кривично дело само ако у његовој свести постоји сећање на моралне норме, ако је оно стабилно и прилагодјено средини у којој живи. Због споја психолошких и социолошких елемената ова теорија носи и назив социопсихолошка теорија.

           

Учење Тарда је извршило велики утицај на касније теорије, посебно на теорију о  криминализацији и учењу криминалног понашања и на Сандерландову теорију „диференцијалне асоцијације“ (Николић-Ристановић & Константиновић-Вилић, 2018, стр. 293).

Важност етиолошких теорија у криминологији не огледа се само у теоријској експликацији криминалитета, већ и у њиховој практичној примени у процесу изучавања појединих облика криминалитета. Тако, многа убиства извршена од стране малолетника могу се објаснити управо имитацијом већ виђених сцена у различитим филмовима са насилним садржајем (Димовски, 2019, стр. 61).  Даљи развој криминологије као науке, зависиће у многоме од развоја криминолошких теорије и криминалне етиологије, као њеног саставног дела.

Извори:

Димовски, Д. (2019). Криминална етиологија. Ниш: Правни факултет Универзитета у Нишу, Центар за публикације.

Игњатовић, Ђ. (2006). Криминолошко наслеђе. Броград: Службени гласник.

Константиновић Вилић, С., Ристановић, Николић, В. & Костић, М. (2012). Криминологија . Центар за публикације Правног факултета у Нишу.

Николић-Ристановић, В. & Константиновић-Вилић, С. (2018). Криминологија. Београд: Издавачко-графичко предузеће „Прометеј“.

Tags:
Правничка академија Србије
Препорука

© 2024 Правничка Академија Србије | Сва права задржана.